Gábor Vécsey: “Moj život su mediji”; ekskluzivan interview sa pokretačem i glavnim urednikom HEDONIST MAGAZINA
Hedonism tourism: Koji su motivi pokretanja Hedonist magazina?
Hedonist magazin: To je jako teško pitanje, isključivo zbog toga što je odgovor poprilično dugačak. Zovem se GáborVécseyi na mom FB profilu piše: „Moj život su mediji“ i to je suština svih mojih poslovnih interesovanja. Kao momak sam ustajao u 5h ujutru da slušam radio Novi Sad, onda sam kasnije čak postao i njihov saradnik. Posle sam radio za „Radio 5“ i tv „Kanal 9“, prvi privatni radio i tv u Novom Sadu. U kasnijem periodu sam sa suprugom imao produkciju i dve naše autorske tv emisije su se emitovale na lokalnim i regionalnim tv stanicama od Skoplja do Ljubljane, čak i jednoj televiziji u Sidneju, koja satelitom pokriva celu Australiju i Novi Zeland. Supruga Jasmina i ja smo počeli pratiti sajmove u široj regiji, a samo u Hrvatskoj smo bili na sajmovima Saso i Gast u Splitu, Ambienta i Graditeljstvo u Zagrebu, Constructa u Zadru i da spomenemo sajmove u Osijeku, Virovitici i Križevcima. Tokom tih putovanja i na sajmovima upoznajemo puno sjajnih poslovnih ljudi i shvatam da oni jesu poslovni ljudi, ali da isto tako, znaju uživati na samim sajmovima u svom poslu i sa svojim poslovnim partnerima, ali i privatno sa svojim porodicama. Sve češće se u svim tim razgovorima provlačila reč Hedonizam. Tada me cela priča zainteresovala i počeo sam puno čitati o toj temi, a kasnije i istraživati. Shvatio sam sledeće: Ima onih koji o Hedonizmu znaju malo ili apsolutno ništa i da o njemu imaju potpuno pogrešna i iskrivljena mišljenja. Dok opet imate ljude koji o Hedonizmu uopšte ne razmišljaju, nego u njemu jednostavno uživaju sa onim čime raspolažu. Godine 2014. Organizovao sam u Hotelu Dunav u Sremskim Karlovcima, prvi „Hedonist Fest“ na ovim prostorima i stekao jedno sjajno iskustvo. I da ne zaboravim da odgovorim na pitanje: Sa ovoliko poslovnog iskustva i sa velikim brojem sjajnih poslovnih partnera po celom svetu, odlučio sam pokrenuti magazin kakvog nema na ovim prostorima. I naravno, želeo sam da iza mene jednog dana, ostane jedan prepoznatljiv i neizbrisiv trag.
Hedonism tourism: Da li osim portala planirate i tiskano izdanje, koji će biti ritam izlaženja i način distribucije?
Hedonist magazin: Da… osim portala, koji će posedovati izuzetno zanimljive sadržaje, planiramo i štampano izdanje i to dva izdanja godišnje, bez fiksiranja nekih konkretnih datuma. Jedno izdanje je predviđeno za kraj jeseni, a drugo je planirano za proleće. Distribuciju štampanog izdanja planiramo kroz direktne kontakte sa poslovnim ljudima u široj regiji, ali i daljim destinacijama u svetu, što znači da ćemo magazin deliti (magazin se neće prodavati nego je besplatan primerak) i to direktorima turističkih organizacija-zajednica, direktorima manifestacija i sajmova, vlasnicima hotela, restorana, konobi, kafića, vinarima, somelijerima, kuvarima, proizvođačima hrane, pića, opreme, poslovnim ljudima, ali i pojedincima istinskim Hedonistima, koji se ne bave nikakvim privatnim poslom. Nakon izlaska štampanog izdanja, kompletno izdanje ubrzo planiramo postaviti i u elektronskom obliku na portal www.hedonistmagazin.net. Prvo mesto gde planiramo promovisati Hedonist magazin je elitna manifestacija vina i gastronomije „Vinocom“ u Hotelu Esplanade u Zagrebu 23. i 24. 11. 2018. godine, pre svega zahvaljujući ljubaznosti gospodina Ivana Dropuljića, idejnog tvorca ove manifestacije. Narednu promociju planiramo na elitnoj manifestaciji vina „Montevino“, koja se održava u 3. mesecu 2019. godine u Hotelu Hilton Podgorica-Crna Gora, pre svega zahvaljujući ljubaznosti idejnog tvorca ove manifestacije Danijeli Radeč. Naredne manifestacije predviđene za promociju magazina su sajmovi turizma i hrane i pića u Budvi-Crna Gora i opet veliko hvala direktoru Jadranskog sajma gospodinu Rajku Bujkoviću na podršci. Promociju Hedonist magazina planiramo i na mnogim drugim manifestacijama, sajmovima i dešavanjima u regiji pa i svetu gde god budemo mogli stići i dopreti. Posebno se zahvaljujem na velikoj podršci za Hedonist magazin, koju od početka imam od strane gospodina Ilije Mihajlovića, glavnog i odgovornog urednika i autora poljoprivrednog magazina “Agro Infotel” iz Novog Sada.
Hedonism tourism: Osim gastronomije i enologije, što će biti u fokusu uređivačke politike?
Hedonist magazin: Kada razmišljamo o Hedonizmu, nekako se podrazumeva da odmah pomislimo na piće i hranu. Ali verujte, Hedonizam nudi toliku širinu u svemu da je to fantastično i nikakva tematska ograničenja za Hedonizam ne postoje. Hedonizmom se smatra, ako odete na romantičnu večeru u neki sjajan restoran, popijete aperitiv, pojedete predjelo, glavno jelo, a iza toga po želji popijete svoje omiljeno piće. Međutim Hedonizam je i ako ostanete kod kuće sa voljenom osobom pa je iznenadite sa večerom koju ste sami pripremili, aranžirali sto sa tanjirima, escajgom, dve upaljene sveće i dve čaše u koju ste sipali vaše omiljeno vino. Ali… Hedonizam je i kada se provozate svojim biciklom, prošetate sa svojim najdražim osobama koje vas okružuju ili odete na planinarenje na vašu omiljenu planinu. Hedonizam je i ako odigrate mali fudbal sa prijateljima i komšijama, ako odete na pecanje sa štapom od bambusa, jer nemate novca za neki skuplji štap ili mašinicu. Hedonizam je i ako zapalite lulu, provozate svoj drveni čamac ili jahtu, ako odete na odmor na neko jezero blizu vas ili na neku udaljenu destinaciju, Hedonizam je i ako svojoj deci pustite zmaja ka nebu, ako naslikate neku lepu sliku ili fotografišete predivne pejsaže. Hedonizam je i ako uživate u svom poslu sa svojim saradnicima i poslovnim partnerima. Ovo nabrajanje bi potrajalo pa predlažem da vi sami dopunite ove naše predloge i mislim da će vam tada biti potpuno jasno, koje teme će se provlačiti u tekstovima Hedonist magazina.
Hedonism toursim: Magazin će osim lokalne (Vojvođanske) tematike imati i globalnu mrežu dopisnika, možete li navesti i ukratko predstaviti Vašu mrežu suradnika?
Hedonist magazin: Cela priča oko naših saradnika, krenula je uz neku moju ideju pomalo spontano, ali se razvila u jednu izuzetno ozbiljnu mrežu saradnika iz celog sveta od Amerike do Novog Zelanda. Iskreno nisam očekivao ovako dobre reakcije i fantastičan odaziv dopisnika i moram reći da sam najveći broj njih prvi kontaktirao. Međutim neki od njih su mi se kasnije sami javili, kada su videli da objavljujem spisak novih i novih saradnika. Najveća potvrda da to što radite dobro radite i da ste svojom idejom mnoge zainteresovali je kada su me pojedini pitali da li i oni mogu pisati tekstove za Hedonist magazin. Moram napomenuti da je najveći deo tih saradnika, rezultat mog dugogodišnjeg strpljivog rada, mojih čestih putovanja i brojnih kontakata na internetu i neprekidnim komuniciranjem sa njima što uživo, što putem interneta. Deo saradnika znam lično, ali će mnogima sigurno biti neobično kada kažem da se sa nekima uopšte do sada nisam video i rukovao lično. Verujte, postoji još poverenje među ljudima i ne samo putem komunikacije na internetu. Mislim da je važno napomenuti, kako su naši saradnici u suštini ljudi sa ovih naših prostora, koji žive i rade na ovim prostorima, ali i na nekim udaljenim destinacijama širom sveta. I još da napomenem, kako ćemo tekstove koji nam dopisnici budu slali, objaviti u originalu bez izmena i na maternjen jeziku na kom su napisani, koliko god to bude neobično izgledalo. Evo i trenutnog spiska specijalnih dopisnika Hedonist magazina, mada moramo reći da spisak nije konačan.
Specijalni dopisnici Hedonist magazina iz celog sveta:
Nick Zigic Los Angeles-USA, Marija Tina Hauptmann Split-Hrvatska, Snežana Knežević Antwerpen-Belgium, Vécsey Fiona Budapest-Hungary, Zoran Plemeniti-Stanisavljević Hamburg-Deutchland, Miljenko Štajcer St.Gallen-Switzerland, Igor Dimitrijević Razlog-Bulgaria, Jovica Đurđević Bern-Switzerland, Gabrijela Zajac Budva-Crna Gora, Mario Jurković Slavonski Brod-Hrvatska, Božo Popović Phnom Penh-Cambodia, Milan Tomin New York-USA, Maja Pedović-Moors Wellsford-New Zealand, Darko Berković Novi Sad-Srbija, Božidar Miodragović Bjelovar-Hrvatska, Danijela Radeč Podgorica-Crna Gora, Ilija Gaćeša Madrid-Spain, Eržika Pap-Reljin Novi Sad-Srbija, Danilo Bukarica Novi Sad-Srbija, Ivan Kovačević Aarhus-Denmark, Vlatka Poropat Livade-Istra Hrvatska, Mario Jukić Osijek-Hrvatska, (spisak nije konačan)…
Nick Zigic Los Angeles-USA, Marija Tina Hauptmann Split-Hrvatska, Snežana Knežević Antwerpen-Belgium, Vécsey Fiona Budapest-Hungary, Zoran Plemeniti-Stanisavljević Hamburg-Deutchland, Miljenko Štajcer St.Gallen-Switzerland, Igor Dimitrijević Razlog-Bulgaria, Jovica Đurđević Bern-Switzerland, Gabrijela Zajac Budva-Crna Gora, Mario Jurković Slavonski Brod-Hrvatska, Božo Popović Phnom Penh-Cambodia, Milan Tomin New York-USA, Maja Pedović-Moors Wellsford-New Zealand, Darko Berković Novi Sad-Srbija, Božidar Miodragović Bjelovar-Hrvatska, Danijela Radeč Podgorica-Crna Gora, Ilija Gaćeša Madrid-Spain, Eržika Pap-Reljin Novi Sad-Srbija, Danilo Bukarica Novi Sad-Srbija, Ivan Kovačević Aarhus-Denmark, Vlatka Poropat Livade-Istra Hrvatska, Mario Jukić Osijek-Hrvatska, (spisak nije konačan)…
Hedonism tourism: Koja su po Vama top hedonistička mesta Novog Sada i Vojvodine?
Hedonist magazin: Za Novi Sad je to malo jednostavnije, jer u startu mogu reći kako obavezno morate posetiti Ribarsko ostrvo gde ima puno restorana, brojne Čarde uz i niz Dunav, zatim morate posetiti brojne kafiće i restorane u gradu, centar Novog Sada zbog predivnih arhitektonskih zdanja poput gradske kuće, prošetati Dunavskom ulicom i videti najstariju kuću Novog Sada u Zmaj Jovinoj ulici, a predivna je priča o nastanku Tanurdžićeve palate i crkve Ime Marijino (Novosađani je zovu katedrala). Zatim morate otići do Kisačke ulice gde su jedno vreme živeli Mileva Marić i Albert Ajnštajn pa su tu brojni muzeji i galerije, a naravno neizostavna je poseta Petrovaradinskoj tvrđavi, koja je ipak jedan od najpoznatijih simbol grada. Posebna je priča o sahat kuli na tvrđavi, jer je to jedini sat na svetu na kome velika kazaljka pokazuje sate a mala minute, jer je lađarima koji su prolazili Dunavom, važnije bilo da znaju koliko je sati nego minuta. A kada ste već tu pogledajte obavezno kroz ljučaonicu, kroz koju ćete videti a i čuti kako radi klatno. Prošetati Novim Sadom, a ne svratiti u kultnu poslastičarnicu Carigrad na nekadašnjem korzou puno bi propustili, a odmah zatim obavezno morate prošetati i do čuvenog Dunavskog parka. Leti naravno morate svratiti na poznato kupalište Štrand, a u novije vreme čim pričamo o letu tu je za mlade organizovan i sad popularan EXIT festival, sad već poznat u celom svetu.
Što se hedonističkih mesta u Vojvodini tiče to je već duža priča, jer svaki deo Vojvodine ima svoju čar, a pre svega Vojvodina je poznata po velikom broju, čak 26 nacija koje složno žive zajedno. Ali napomenimo samo nekoliko hedonističkih mesta… To je svakako predivno izletište na Paliću, Palićko jezero i ZOO vrt, kao i brojni restorani pored jezera. Predivna su jezera kod Bele Crkve, Sombor je jedan romantičan grad sa puno zelenila i poznatim restoranima, a oko njega kao i u velikom delu Vojvodine, poznati su mnogi salaši, koji su adaptirani u turističke svrhe. Bačka Palanka ima Dunav i prelepo kupalište i pogled na Ilok i poznatu tvrđavu. Tu su i čuveni Sremski Karlovci koji šarmiraju svakog posetioca, a taj šarm se svakako poveća, kada popijete čuvena Karlovačka vina i nadaleko poznati Bermet, koji je putovao i Titanikom. U Bačkom Petrovcu prave odličan ljuti kulen pa nemojte zaboraviti otići do ovog grada, gde živi puno Slovaka. Ako volite kuvati ljuto na severu Vojvodine u mnogim mestima uzgajaju i proizvode čuvenu Mađarsku ljutu mlevenu papriku. Česte su i brojne manifestacije u Vojvodini, koje promovišu razna nacionalna jela, slatkiše a naravno i pića. Tu su i mnogi drugi gradovi poput Apatina, Zrenjanina i Čelareva mestima poznatim po proizvodnji piva. Sremska Mitrovica je poznata po iskopinama i ostacima iz vremena Rimljana, Pećinci imaju muzej Hleba, Fruška gora je poznata po brojnim manastirima i… šta reći sem da bi nabrajanje potrajalo.
Hedonism tourism: Otkud u Vama interes i zanimanje za Hedonizam i publicističko praćenje istoga?
Hedonist magazin: Što sam više o Hedonizmu čitao, sve mi je više bilo jasno da se o njemu puno piše, govori, ali uz mnoga pogrešna pa čak i ekstremno pogrešna mišljenja. Recimo čuo sam i čitao komentare, kako neki smatraju da je Hedonizam predodređen samo za bogate ljude pa čak i da je Hedonizam sekta, što je totalno pogrešno razmišljanje. Mislim da sam jednostavno bio isprovociran i poželeo ljudima približiti zaista realnu sliku o tome šta Hedonizam jeste. Brojni filozofi su vekovima raspravljali o Hedonizmu i svaki filozof je imao svoje mišljenje, koje je naravno bilo različito od prethodnika i onda kada razmislite, shvatite da je svako od njih bio na neki način u pravu, ali ne potpuno. Apsolutno je nebitno koliko novca imate i ne razmišljajte puno, već uživajte u onom čime raspolažete. I na kraju da kažem, kako sam istraživao i primetio da na ovim prostorima nema magazina, koji je posvećen Hedonizmu. A kako ja uvek nastojim raditi ono što drugi ne rade, eto Hedonist magazina ispred vas.
Hedonism tourism: Što po Vama karakterizira pravog Hedonistu?
Hedonist magazin: Po meni pravi Hedonista uživa u onome sa čime raspolaže i nije opterećen time koliko i šta ima. Pri tom svom uživanju, nikako ne sme da ugrožava Hedonizam onog drugog, a naročito tom drugom ne sme nametati svoj Hedonizam. Jer ako ja volim slušati određeni tip muzike ne znači da tu muziku voli slušati neka osoba kraj mene, ako ja volim jesti određeno jelo ne znači da to jelo odgovara osobi kraj mene i na kraju svako popije onoliko koliko mu prija i zato ne terajte onog do vas da pije više nego što je navikao.
Evo izjave koja je pravi odgovor na Vaše pitanje: „Uživajte, ali pustite i druge da uživaju“ Sébastien Roch Nicolas de Chamfort
About Author
Bravo,predivan tekst sa mnoštvom lepih i korisnih informacija,veliko hvala na promicanju,Voleo bi da imam kompletan tekst u kucanoj formi,obavezno staviti u prvi broj umjesto predgovora,sjajno,drago mi je što si mi prijatelj
To potrebujemo. Pravilno razumevanje hedonizma tudi v najbolj drobnih detajlih.